Deklaracija za Trans*-Inkluzivan Feminizam i Womanism
Mi, dolepotpisane/i trans* i cis akademske/i radnice/i, autorke/i, umetnice/i, i edukatorke/i, želimo da javno i otvoreno potvrdimo svoju posvećenost trans*-inkluzivnom feminizmu i womanism-u.
Zabeležen je značajan skok transfobične feminističke aktivnosti ovog leta: najnovija knjiga Šile Džefriz koju objavljuje Routledge; neprijateljsko i preteće anonimno pismo poslato Dalas Deni pošto su ona i Dr. Džejmison Grin pisali Routledge-u, u vezi sa njihovom zabrinutošću glede izlaska ove knjige; i nedavno naširoko cirkulisano saopštenje naslovljeno “Forbidden Discourse: The Silencing of Feminist Critique of ‘Gender,’” (Zabranjeni Diskurs: Ućutkivanje Feminističke Kritike ‘Roda’”), potpisano od strane velikog broja prominentnih, i žalimo što moramo tako da kažemo, zavedenih feministkinja.
I sve se ovo dešava u atmosferi otrovne mejnstrim transfobije koja je pojavila nakon medijskog pokrivanja suđenja Čelsi Mening i njene izjave u vezi sa njenim rodnim identitetom, kao i nedavnih ubistava mladih obojenih trans* žena, uključujući i Islan Netls i Dominik Njuborn, poslednje žrtve u dugogodišnjoj istoriji nasilja nad obojenim trans* ženama. Uzimajući u obzir ove okolnosti, važno je da se javno govori o tome i podržava feminizam i womanism koji ne odbacuje trans* osobe.
Posvećene smo prepoznavanju i poštovanju kompleksne konstrukcije seksualnog/rodnog identiteta; prepoznavanju i prihvatanju trans* žena kao žena i njihovom uključivanju u sve ženske prostore; prepoznavanju trans* muškaraca i odbacivanju argumenta muškosti kojim se isključuju; prepoznavanju postojanja genderqueer osoba i onih koje se rodno ne određuju i odbacuju koncept rodne binarnosti, te prihvatanju njihove ljudskosti; rigoroznom, nijansiranom istraživanju i analizi roda, seksa i seksualnosti koja prihvataju trans* osobe kao autoritete u svom iskustvu i razumeju da legitimitet njihovih života nije nešto što se daje drugima na razmatranje; i borbi protiv ujedinjenih ideologija transfobije i patrijarhata u svim njihovim oblicima.
Transfobični feminizam ignoriše i odbacuje identifikaciju mnogih trans* i osoba koje se rodno ne određuju kao feministkinja ili womanist-kinja i mnogih cis feminstkinja/womanist-kinja sa njihovim trans* sestrama, braćom, prijateljima i partnerima; upravo je feminizam taj koji ih je prečesto odbacivao, a ne one njega. On ignoriše istorijske pritiske od strane medicinske profesije na trans* osobe da se konformiraju rigidnim rodnim stereotipima kako bi bile ‘nagrađene’ mecinskom pomoći, na koje one kao ljudska bića imaju pravo. Pozicioniranjem ‘žene’ kao koherentnog, stabilnog identiteta čije granice one imaju autoritet da nadgledaju i nadziru, transfobične feministkinje odbacuju uvide intersekcionalne analize, podređujući sve ostale identitete ženskosti, a sve ostale opresije patrijarahatu. One odbijaju da priznaju svoju sopstvenu moć i privilegije.
Znamo da su se transfobične feministkinje koristile nasiljem i pretnjama nasiljem nad trans* osobama i njihovim partnerima/kama i mi osuđujemo takvo ponašanje. Znamo i da transfobična retorika ima duboko štetne posledice na živote trans* osoba; primer je zatvaranje i držanje Sisi Mekdonald u muškom zatvoru. Mi dalje vidimo i posebnu vrstu štete koju transfobija nanosi obojenim trans* osobama u kombinaciji sa rasizmom, i nasiljem koje je ohrabruje.
Kada feministkinje isključe trans* žene iz ženskih sigurnih kuća, trans* žene bivaju izložene najgoroj vrsti nasilne mizoginije, bilo u muškim skloništima, na ulicama ili u nasilnim domovima.
Kada feministkinje zahtevaju da trans* ženama bude zabranjeno da koriste ženske toalete i da osobe koje se rodno ne određuju koriste binarno obeležene toalete, one na taj način ne samo da otežavaju, već čine i nemogućom njihovo učestvovanje u javnom prostoru, stavljaju se na stranu rigidnosti rodnih identiteta protiv kojih se feminizam kroz istoriju borio, i podižu još jednu prepreku ka zaposlenju. Kada feministkinje podučavaju i šire transfobiju, one odbijaju trans* studente/kinje od obrazovanja i mogućnosti koje ono pruža.
Takođe, odbacujemo ideju da kritika transfobične netrpeljivosti od strane trans* aktivista/kinja ućutkuje bilo koga. Kritika nije isto što i ućutkivanje. Jasno nam je da se skorašnjim naglaskom na tzv. nasilnoj retorici i pretnjama za koje transfobične feministkinje tvrde da dolaze od trans* žena online, odbacuje četrdesetogodišnja istorija nasilne i eliminacione retorike usmerene od strane prominentnih feministkinja protiv trans* žena, trans muškaraca i osoba koje se rodno ne određuju. Tako se zanemaruje i namerna strategija izvesnih poznatih anti-trans* feministkinja koje se upuštaju u uporno maltrertiranje i provociranje trans* osoba, posebno trans* žena, u nadi da će tako dobiti ljutite odgovore, koji kasnije koriste kako bi stvarale lažne predstave o trans* ženama kao opresorkama i cis feministkinjama kao žrtvama. Zanemaruje se i javno autovanje trans* žena od strane nekih transfobicnih feministkinja, bez obzira na štetu koju to nanosi njihovim životima i opasnost u koju ih stavlja. I oslanja se na opasnu retoriku kolektivne krivice, koristeći se bilo kojim primerom takve nasilne retorike, bez obzira na izvor – i opravdani bes bilo koje od tih trans* žena – kako bi se osudile sve trans* žene i opravdalo njihovo kontinuirano isključivanje i poricanje njihovih građanskih prava.
Bez obzira na to jesmo li cis, trans*, binarno orijentisani ili se rodno ne određujemo, nećemo dozvoliti da feministički ili žensko-orijentisan diskurs dorinosi regresiji i stagnaciji; nastojaćemo da probijamo granice i dalje promišljamo shvatanje roda, pola, seksualnosti u različitim disciplinama. I dok poštujemo izuzetna dostignuća i osvojene bitke aktivistkinja/a 60ih i 70ih prošlog veka, takođe znamo i da te aktivistkinje/i nisu nepogrešive/i, i da napredak ne može stati s njima, ako želimo da ostanemo intelektualno iskrene/i, moralne/i i politički efikasne/i. I najvažnije, svesne smo da teorija nije važnija od stvarnog života stvarnih ljudi; odbacujemo bilo koju teoriju roda, pola ili seksualnosti koje nas pozivaju da žrtvujemo potrebe bilo koje potlačene ili marginalizovane grupe. Živi ljudi su važnije od teorije.
Mi smo posvećene radu na tome da naše učionice, naše tekstove i naša istraživanja učinimo inkluzivnim za trans* osobe.
Thanks so much to Milica Jeremić and her organization.
feministsfightingtransphobia 